Novi Beograd

Čovek je romantična zverka. Voli da se seća onog što je nekad bilo, da kopa po uspomenama, traži tragove, davno izgubljene u snegu vremena. Volimo da kopamo po tavanima, podrumima, šupama.

I kada trag prošlosti, čovek oseti neku toplinu, tamo, oko srca ili malo niže, u stomaku.

Isto tako, čovek voli i da upoređuje, da se žali, buni i ljuti, tvrdeći da ovo sad više nije kao ono nekad. Valjda smo zbog toga tako sentimentalni na šarm Starog grada, na metuzalemske fasade, - oronule, a neke odevene u novo ruho - na kaldrmu, na spomenike ovome ili onome.

Osvrćući se ka prošlosti, po nekad zaboravljamo sadašnjost, ili budućnost. A budućnost se uveliko krčka u jednom ne tako romantičnom delu grada - Novom Beogradu.

Nekad davno, u jednom vremenu kog se ne valja mnogo ni prisećati, a ni zaboraviti ga, u vremenu kog bolje da nije bilo, Novi Beograd je bio plodno tlo za kiosk-pečurke svih nijansi sive ekonomije. Šta će se, muka naterala.

Tako se on širio, kokao kao šerpa sa vrelim kukuruzom, vrio i pucao po šavovima.

A onda je to neko vreme konačno prošlo, i Novi Beograd procveta!

Beograd je postaje grad svetla. Noć je okupana bojama, a neke od najšarenijih tabli pripadaju baš kazinima - tim gradskim riznicama. Ako želite deo zabave, probajte nešto novo - top online casino iskustvo!

Beton i staklo se prepliću i sijaju na letnjem suncu, dok se zgrade-svemirski brodovi izležavaju na glatkom asfaltu. Ušće i Delta City su tu da zabave western-oriented publiku koja bi htela da potroši. Ako tražite smestaj u Beogradu, najbolje je da se odlučite za Stari Grad. Nije daleko ni od čega što vam duša ište, pa i od og Beograda vas deli samo a ja autobusom.

Za one, romantične duše, koje ipak ne mogu bez patine, tu u blizini je Zemun sa Gardošem i tihim uličicama koje nose mađarski šmek.

webbhotell web hotel Sweden

Skadarlija

Ako nas pozove Dunav, i krenemo, polako, vijugavim i strmim ulicama ka Dorćolu, ispred nas će se otvoriti prozor u prošlost.

Šta je to boem?

Neko ko zna da ceni zvuk violine i provodi večeri nad bokalom crnog vina? Svi smo boemi u Skadarliji. Starogradska muzika je ovde tišina, a kaldrma peva dok je miluju naši đonovi.

Počevši kao romsko naselje pod zidinama grada sredinom XIX veka, Skadarilja je polako menjala lik sve dok nije ugostila brojne boeme, pisce i umetnike koji su počeli svraćati u njeno okrilje prošlog veka. Poznati ali siromašni, nalazili su inspiraciju i utehu u lumpovanju i filozofskim raspravama u kafanama iz kojih se i dan danas čuje pesma.

Knez Mihajlova

Kako opisati ulicu koja je svet u malom? Ona živi u srcima generacija Beograđana koji se u njoj sreću, rastaju, zaljubljuju i vole. U Beogradu se voli. Voli se "kod konja", čiji će nam jahač oprostiti što ga zaboravljamo kad ugovaramo sve te važne družbe i sastanke, voli se na Kališu, gde stare zidine čuvaju milion tajnih beogradskih ljubavi. Voli se i Francuska ulica, kojom se može trčati sve do Skadarlije i dostojanstvenog I setnog Dorćola.

I kako i da se ne voli? Toliko armija je prošlo gradom, toliko olova zasulo beli kamen, po kome je Beograd i dobio ime, da ovaj grad bez te silne ljubavi nikada ne bi opstao i bio ono što je danas.

A vena njegovog srca, koja pumpa uzavrelu krv mladosti i odjekuje koracima kojima se ni broj ne zna je baš Knez Mihajlova ulica.

Koraci su dugi u Knezu, ritam ubrzava, čovek kao da trči nekuda a niko ga ne juri. Može da se izmeri - naglas, da kupi parče odeće po poslednjoj modi, da vidi koliko je sati na velikom Insa satu, i kada shvati da nigde ne žuri, i da vreme nekako drugačije teče, opusti se uz zvuke andske muzike koja odjekuje kao neki setni i daleki vetar.